МОЛИТВА САМ НОЋАС…
(Посвећујем Сави Мојсићу)
Ноћас сам под месецом кучка завијуша,
Након црног дана ноћ ми побелела,
Лелејска ми Гора лелек притиснула,
Злослутница језик зубима прегризла.
Молитва сам ноћас, а време је стало…
И док ти се руга јутро без уранка,
Месо да сам твоје и крв угасла,
Туга да сам твоја за румен Божура…
Ноћас да сам…
Са молитвом мојом, све да сам ноћас
Што ти Господ даде не мерећи време,
Да сам нешто више но мати кукавна…
Аутор, Слободанка М. Антић