Е М А Н У И Л ФОРУМ

Емануил форум
 
PrijemПорталTražiČesto Postavljana PitanjaPristupiRegistruj se
Zadnje teme



 SVETA PETKA
Image hosted by servimg.com
Image hosted by servimg.com
Православно хришћанство..com. Каталог православних ресурса на интернету
-погледајте наш канал-
Image hosted by servimg.com

Delite | 
 

 Адвентисти (Суботари)

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorПоследња порука
Небојша
Почетник
Почетник
avatar

Broj poruka : 8
Datum upisa : 11.05.2012
Godina : 31
Lokacija : Београд

PočaljiNaslov: Адвентисти (Суботари)   Sub 12 Maj - 8:01

АДВЕНТИСТИ

После Назарена и Баптиста, који су много блиски једни другима, појављују се међу Србима и адвентисти који стижу међу Србе почетком овог века. Назив “адвентисти” долази од латинске речи “адвентус”, што значи долазак. Они су наступили са веровањем да ће Христос ускоро доћи да суди свету, па су чак прорицали и датум када ће се то десити, и зато су прозвани адвентисти. Међутим, тај назив не одговара суштини њиховог учења, јер сви хришћани верују у други долазак Христов, према томе, сви су хришћани адвентисти. Њима далеко више одговара назив “суботари”, како их народ и назива, јер је субота њихов специфични знак, пошто празнују старозаветну јеврејску суботу уместо хришћанске недеље.

Њихов први учитељ и покретач вере био је Вилијем Милер, један амерички фармер. Он је, читајући Свето писмо, увртео себи у главу да може израчунати датум и годину када ће Христос доћи по други пут на земљу да суди свету. По његовим рачунима, то је требало да се деси 21. марта 1944. године. Многи су били одушевљени његовим “проналасцима” и “рачуном”. Једна адвентистичка “пророчица” Хелена Вајт, тврдила је да су Милера у тумачењу Светог писма поучавали анђели, и да га је надахњивао сам Дух Свети. Занесени Милеровим “прорицањима”, ти први адвентисти искупише се заказаног датума на једној пољани код Њујорка, да ту у белим хаљинама дочекају Христа. Христос није дошао. Настало је велико разочарење. Милеров пријатељ Сноу по веровању адвентиста “добио је небеску светлост” и “пронашао” где је била Милерова грешка, па је назначио да ће Христос доћи 22. октобра 1944. године. Опет се адвентисти искупише да дочекај Христа, и опет остадоше разочарани. Христос ни тада није дошао. Многи онда отпадоше од Милера, а баптистичка верска заједница, којој је Милер до тада припадао, већ сита бруке и скандала, искључи Милера из своје заједнице. Милер је тада писао једном свом пријатељу “морам основати нову цркву”.

После овог поновног неуспеха Милерових прорачунавања, Милеров присталица Хирам Едсон тврдио је да му је Бог открио у чему је Милерова грешка. Милерови рачуни, по тврдњи Хирамовој, били су тачни. Погрешка је само у томе, што Христос тога дана није дошао на земљу, него је ушао у небеску светињу над светињама да тамо испитује грехе људи, па када се заврши тај небески суд, онда ће доћи на земљу да суди људима. Многи су поверовали и у то тумачење, иако га нема у Библији.

Даље су се ти први адвентисти поделили у две групе. Једни су веровали у загробни живот душе после смрти, а други су то порицали. Осим тога адвентистима је пришла и једна Јеврејка Рахела Престон, која је почела међу њима проповедати да треба празновати суботу уместо недеље. То је био повод још једне поделе. Једни су остали уз Милера празнујући и даље недељу, други су напустили недељу и прешли на празновање суботе. То су “адвентисти седмог дана”. И они су се касније поделили на више група. За увођење суботе као дана празновања највише је допринела једна енергична жена, Хелена Вајт, коју адвентисти сматрају за пророчицу и која је тврдила да је имала небеско откривење да треба празновати суботу.

У току првог светског рата 1915. године, дошло је међу адвентистима седмог дана до новог цепања, на питању учешћа хришћанина у рату. После дугих и оштрих полемика и врло тешких израза упућених на рачун оних адвентиста који су сматрали да учешће у рату не противречи ни четвртој ни шестој Божијој заповести, нова група се назвала “Реформни покрет адвентиста седмог дана”. Њихов амерички вођа Рајт прорачунао је да ће Христос доћи на земљу 6. фебруара 1925. године. Као што знамо, ни то се није десило.

Адвентисти врло упорно себе називају “Црквом”, и то једином правом Црквом, па се врло вређају када им се каже да су права секта. Једном сам изазвао против себе прави револт једног адвентисте што сам их назвао сектом. Одговорио сам му: ви сте сектине секте секта! Ево доказа који тражиш од мене; Лутер се одвојио од папе. Баптисти од Лутера. Милер, оснивач адвентизма, одвојио се од баптиста јер су га они искључили, а он лично писао да мора да оснује нову цркву. А ви суботари одвојили сте се и од Милера, који је празновао недељу. Према томе, по своме постанку ви сте сектине секте секта, без обзира колико верника имате и колико мисионарских друштава и добротворних установа. Верујем да ће Христос наградити свако ваше добро дело, али да ли ће вам опростити разарање Његове цркве, да ли ће признати да неко у деветнаестом веку има право да оснује Христову цркву, да ли ће вам опростити што га терате у лаж кад израчунавате датум његовог другог доласка, иако је Он више пута рекао да тај дан не знају ни анђели небески, да ли ће признати вашој “пророчици” Јелени Вајт њену тврдњу да је Дух Свети надахњивао Вилијама Милера у тумачењу Библије па га је преварио јер Христос није дошао онда кад је то Милеру “рекао Дух Свети”, да ли су анђели могли поучити Милера кад ће Христос доћи, ако је Христос рекао да о томе дану не знају ни анђели небески, да ли ће признати тврдње Хирама Едсона да је Он, Христос, ушао у светињу над светињама тек 22. октобра 1944. године, а не онда када се узнео и сео Оцу с десне стране – како то пише у Светом писму (Марко, XVI, 19)? Закључак о свему томе донеси и сам, а ја сматрам да ће вам све то урачунати у тешки грех, јер да је мислио признати све то, Он би дошао тада кад сте му ви заказали долазак.

УЧЕЊЕ АДВЕНТИЗМА
Адвентисти као протестантска секта усвајају пре свега онај основни протестантски принцип да је Свето писмо једини извор вере, без Светог предања. Већ смо напред видели да је тај став погрешан, јер не само што Свето писмо такав став не потврђује, него га управо осуђује.

Исто тако адвентизам као и друге протестантске секте одбацује Свету Тајну свештенства, нити има апостолско прејемство, нити Свету Литургију и причешће телом и крвљу Христовом. Уместо тога они имају своје проповеднике и обред “последње вечере”.
Јелена Вајт Породица Вајт Као и многе друге секте, адвентисти седмог дана одбацују веру у свесни загробни живот душе. Душа после смрти тела “спава” до општег васкрсења, када ће се поново сјединити са васкрслим телом.

По њиховом учењу свеопште васкрсење неће бити јединствен догађај за све људе истовремено, него у две рате. Прво ће васкрснути праведници па ће са Христом царовати – по некима на земљи, а по некима на небу – хиљаду година, а потом ће васкрснути грешници и напасти на хиљадугодишње царство Христово, али ће они заједно са сатаном бити огњем уништени.

ШТА КАЖЕ СВЕТО ПИСМО?
Рецимо одмах да се то њихово схватање, које иначе усвајају многи секташи, противи Светом писму. У Светом писму Старог завета речено је да је Бог “створио човека од праха земаљског и удахнуо му у нос дух животни и поста човек душа жива” (1. Мојсије, 2, 7). Значи, човеково биће је састављено из две различите супстанце, телесне или материјалне и духовне или нематеријалне. Тај духовни или нематеријални део човека Свето писмо некада назива духом (Јован, 19, 30; Лука, 23, 46; Лука, 8, 55), а понекад душом (1. Цар. 17, 21; Дела апостолска, 20, 10).

Шта бива са човеком после смрти? Тело се распада, то је очигледно. А душа, или дух? Свето писмо каже: “И врати се прах у земљу како је био, а дух се врати Богу који га је дао” (Књ. Проп. 12, 7). Последње речи Христове на крсту биле су: “Оче, у руке твоје предајем дух свој” (Лука, 23, 46). Последње речи светог првомученика Стефана биле су: “Господе Исусе, прими дух мој” (Дела апостолска, 7, 60). Спаситељ храбри своје следбенике и каже: “Не бојте се оних који убијају тело, а душе не могу погубити. Него се више бојте онога који може и душу и тело погубити у паклу” (Матеј, 10, 28). Покајаном разбојнику Христос са крста обећава: “Заиста кажем ти: данас ћеш са мном бити у рају” (Лука, 23, 43). Апостол Петар пише да је Христос, док је телом лежао у гробу, духом сишао у Ад и проповедао Јеванђеље душама које су тамо биле (1. Петр. 3, 18 – 19). А исти апостол директно тврди да се мртвима проповедало Јеванђеље (1. Петр. 46).

Према томе Свето писмо несумњиво и изричито тврди да душа људска надживљује тело и одлази Богу, то јест у духовни свет, где проводи свесни живот до другог доласка Христовог и општег васкрсења, у онаквим околностима какве одговарају њеним моралним квалитетима (Лука, 16, 19 – 31). Дакле, адвентисти, као и сви остали секташи који поричу свесни загробни живот душе, противе се Светом писму иако изјављују да верују “само писму”.

Што се тиче вере у свеопште васкрсење мртвих и коначне судбине грешника ствар је према исказима Светог писма сасвим јасна. Христос лично то описује овако: “А када дође Син Човечији у слави својој и сви свети анђели са њим, тада ће сести на престо славе своје и сабраће се пред њим сви народи. И разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јаради” (Матеј, 25, 31). Апостол Јован у свом Јеванђељу наводи директне речи Христове па каже: да ће “Мртви чути глас Сина Божијег и чувши га оживеће” ... “И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда” (Јован, 5, 25 – 29). Апостол Павле, који се Јеванђељу научио “не од људи него откривењем Исуса Христа” (Галатима 1, 12), овако описује други долазак Христов и васкрсење мртвих: “Ево вам казујем тајну: нећемо сви помрети, а сви ћемо се променити. Уједанпут, у трену ока, при последњој труби, јер ће затрубити и мртви ће васкрснути нераспадљиви, и ми ћемо се променити” (1. Коринћанима, 15, 51 – 52).

Дакле, нема никакве сумње ни дискусије. Свето писмо изричито тврди да ће васкрсење мртвих бити јединствен догађај, истог момента за све људе, а двојако, с обзиром на циљ васкрсења: једни ће васкрснути да би примили награду, а други да би примили казну. А опис двојаког васкрсења и “хиљадугодишњег царства” о коме се говори у Откривењу Јовановом нема буквални смисао, него преносни, јер је то само једна символична визија (Откривење, 20, 1 – 9). Према томе, адвентисти погрешно схватају ову истину Светога писма.

Исто тако погрешно је и њихово схватање да ће грешници и сам ђаво бити дефинитивно уништени огњем. Свето писмо каже нешто другол. Христос лично каже за грешнике: “Ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни” (Матеј, 25,46). Исто то за грешнике и ђавола пише и у Откривењу Јовановом: “И ђаво који их вараше би бачен у језеро огњено и сумпоровито где је звер и лажни пророк и биће мучени дан и ноћ на вијек вијека” (Откр. 20, 10). Исто то пише и у Откривењу Јовановом глава 14, стихови 10 – 11.

О СУБОТИ И НЕДЕЉИ (УКРАТКО)
Али најкарактеристичнија тачка адвентистичког веровања, оно што је управо специфично њихово и што их одваја од осталих хришћана, јесте одбацивање недеље и враћање на празновање старозаветне суботе. Они сматрају да су папа и цар Константин пренели празновање са суботе на недељу. И пошто они папу сматрају и називају антихристом, то онда и недељу сматрају жигом антихристовим. Ево њихових доказа о потреби и обавези да се субота празнује и у Новом завету.

Адвентисти кажу: Бог је створио свет за шест буквалних календарских дана, Седми дан се одмарао и тај дан благословио (1. Мојсије, 1, 1 – 31; 2, 1 – 2). То је Бог поновио у 4. заповести Декалога (2. Мојсије 20, 8 – 11), а и преко старозаветних пророка је много пута опомињао јеврејски народ да празнује суботу. У Новом завету Христос и апостоли мироносице такође празнују суботу (Лука, 4, 31; Лука, 23, 56). Апостол Павле, кажу, такође је празновао суботу (Дела апостолска, 13, 14 – 16). Празновање суботе нико није укинуо. У Светом писму нигде нема заповести да се празнује недеља. Свето писмо говори о недељи само као о обичном дану, “првом дану седмице”.

ОСВРТ НА ОВЕ ТВРДЊЕ
Погледајмо колико вреде ови суботарски докази. Константујмо да је нетачна суботарска тврдња да је празновање недеље увео папа, јер недеља се празновала далеко пре него што се дигла средњевековна папска моћ. Исто тако није тачна тврдња да је празновање суботе укинуо цар Константин и увео празновање недеље својим указом. У том царском указу субота се уопште не спомиње, а недељу су хришћани празновали далеко пре него што се зацарио цар Константин. Најзад, није тачна ни адвентистичка тврдња да су празновање недеље увели хришћански апологети (бранитељи вере), јер апологети су били учени хришћани који су бранили веру од јеврејских и многобожачких напада, али нису имали никакву власт да би могли нешто наметнути целој Цркви. Они су само сведоци да су хришћани у њихово време празновали недељу.

Ево и једног ванбилијског нехришћанског историјског сведочанства да су хришћани већ у првом веку хришћанске ере празновали недељу. Плиније Млађи у извештају цару Трајану пише о хришћанима да се окупљају у одређени дан у зору и певају песме Христу као Богу. Тај дан је била недеља, дан васкрсења, а пошто је у тој групи хришћана о којим он пише било и таквих који су већ више од двадесет година хришћани, а писмо је писано почетком другог века, то значи већ у првом веку хришћанске ере хришћани су празновали недељу. А тада није постојао ни цар Константин, ни апологети нити папска власт над целом црквом.

Бог по тврдњи Библије јесте створио свет у току шест дана стварања, али Библија негде не каже да су то били седмични природни дани, јер седмица није ни могла постојати пре стварања света. Осим тога природни дани са заласком и изласком сунца могли су се рачунати тек од онда кад је Бог поставио Сунце, месец и звезде “да буду знаци временима, данима и годинама” (1.Мојсије 1, 14), а то се по тврдњи Библије десило тек четвртог дана стварања. Према томе, дани стварања нису исто што и седмични календарски дани. Осим тога, сви дани стварања у тексту Библије имају свој почетак и завршетак, а седми дан одмора Божијег нема ту ознаку. Према томе, тај дан означава оно блажено стање када је пре греха цела творевина пливала у благослову Божијем.

Према тексту Библије, Адаму у рају није дата никаква заповест да дели дане на радне и празничне. Једина заповест која му је дана јесте да обрађује и чува врт едемски (1. Мојсије 2, 15), и једина забрана да не једе плода са дрвета познања добра и зла (1. Мојсије 2, 16 – 17). Нигде више не пише ни о каквом празнику, па ни о суботи.

Четвртом Божијом заповешћу Бог је установио седмични период, то јест седмицу, а не декаду или пентаду. То јест Бог хоће да човек шест дана ради, а седми да посвети Богу. Не да Богу и одмору посвети сваки тринаести или сваки десети, или петнаести, него сваки седми. Зашто баш сваки седми дан, а не сваки десети, или петнаести? Зато што је Бог створио свет у току шест дана стварања. А зашто да тај седми дан буде баш субота, а не неки други дан? Ево шта о томе каже Бог Јеврејима кроз Библију:

“И памти да си био роб у земљи Мисирској и Господ Бог твој изведе те оданде руком крепком и мишицом подигнутом. Зато ти је Господ Бог твој заповедио да светкујеш дан од одмора” (5. Мојсије 5, 15).

Чињеница је да се у Библији нигде не спомиње да је ико празновао суботу пре изласка Јевреја из Мисира. Тек у 16. глави Друге књиге Мојсијеве субота се изричито спомиње први пут као празник, дат Израиљском народу. Тек тада је субота, падањем мане, означена као седми дан. Наиме, Бог је обећао изгладнелом Јеврејском народу да ће му сутра послати “хлеб”, то јест ману, и она је заиста тог јутра почела падати у току шест дана, а седмог дана није падала, да би осмог дана опет продужила свих шест дана да пада. Тиме је бог рекао Мојсију да објави народу да је “сутра” субота, и шта је субота. И тек тада Библија први пут каже: “И почину народ у седми дан” (2. Мојсије 16, 30).

Бог покрај суботе заповеда Јеврејима да празнују и друге празнике тако да је субота као и Пасха, изразито јеврејски празник, дат изричито Јеврејима, да буде знак између Бог и Израиља (2. Мојсије 31, 13).

Обредни закон у Старом завету имао је само припремни карактер, да припреми израиљски народ за долазак Христов. Смрћу и васкрсењем Христовим тај закон је престао да важи, па као што је јеврејска Пасха и остали празници необавезни за хришћане, тако исто и субота. Зато апостол Павле, који је добро познавао и смисао старозаветних јеврејских празника па и суботе, пише Колошанима: “Да вас, нико не осуђује за какав празник или за младине или за суботу; ово је само сен онога што ће доћи” (Кол. 2, 16). Дакле, субота је само сен новозаветне стварности – васкрсења и недеље. О томе да је старозаветно обредни закон престао да важи у Новом завету апостол Павле изричито и опширно пише у Посланици Галатима и у Посланици Јеврејима. У овој последњој он изричито каже да : “Када се промени свештенство, мора се и закон променити” (Јевр. 7, 12), “Тако се укида пређашња заповест... а постави се бољи над кроз који се приближујемо Богу” (Јевр. 10, 9).

Христос, апостоли и мироносице, као чланови јеврејског народа заиста су празновали суботу и остале празнике – пре васкрсења. Јер до васкрсења није посојао никакав разлог за празновање недеље. А дан васкрсења свакако је био и Христу и апостолима дан радости и славе. Ено пише у Јеванђељу да је Христос пред своје страдање рекао ученицима да ће они бити жалосни, али да ће се њихова жалост обратити на радост, коју им нико неће одузети (Јован/Матеј 28, 8; Лука 24, 41). У Јеванђељу по Јовану пише да је Христос рекао својим ученицима пред своје страдања: “Заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост” (Јован 16, 20).

Једном адвентисти који је тврдио да се у Светом писму нигде не говори о недељи, прочитао сам ове речи и упитао га: који је то дан кад су Христови ученици, били жалосни и плакали? Петак и субота, кад је Христос био распет и сахрањен, рече он. А који је то дан радости када су се обрадовали? Он лако порумене у лицу па тихо процеди кроз зубе: дан васкрсења. Е, па немој више ником да причаш да се недеља уопште не спомиње у Светом писму. Спомиње се, ето, као први дан седмице кад су се и Христос и ученици обрадовали победи Христовој над смрћу, спомиње се као дан васкрсења, спомиње се и као “Дан Господњи”, јер јеванђелиста Јован каже да је “био у духу у дан Господњи” (Откр. 1, 10), кад му је дато Откривење. Спомиње се недеља као дан када је Дух Свети сишао на апостоле и испунио их радошћу, снагом и храброшћу; као дан кад је рођена Црква Христова (Дела апостолска 2, 1 – 41). Спомиње се као дан у који су се хришћани апостолског доба скупљали “да ломе хлеб”, то јест на причешће (Дела апостолска 20, 7 – , и спомиње се као дан у који су се хришћани скупљали на богослужења и ту прикупљали своје прилоге за сиромашне хришћане.

А у Старом завету спомиње се недеља као дан у који ће Господ “узети грехе земље” (Захарија 3, 9); као дан радости и одмора у који ће људи “звати своје ближње под смокву и винову лозу” (Захарија 3, 10); као дан када ће “Господ избавити народ свој” (Захарија 9, 16); дан за који је проречено у Старом завету: “Ево дана који је створио Господ да се радујемо њему” (Псалм 118, 24)!

Ако уз ово споменемо да је у Старом завету проречено укидање суботе као празника, као и свих осталих празника јер Господ преко пророка Осије говори о старозаветној јеврејској верској заједници: “Укинућу сваку радост њезину, светковине њезине, младине њезине и суботе њезине” (Ос. 2, 11), и ако уз то додамо чињеницу да у целом Новом завету нигде нема никакве заповести да треба празновати суботу, и да је Спаситељ суботом чинио чудесна добра дела као и сваким другим даном, и да је наредио исцељеном човеку код бање Витезде да понесе у суботу своју постељу кући, што је било директно забрањено старозаветним закомом (Јеремија 17, 21); и ако додамо чињеницу да је Спаситељ рекао тога суботног дана: “Отац мој досад дела па и ја делам” (Јован 5, 1 – 17), онда ће нам бити јасно зашто су апостоли на сабору, руковођени Духом Светим, разрешили хришћане од старозаветног закона и старозаветних празника, па и од суботе (Дела апостолска 15).

Ако узмемо у обзир све наведене чињенице, постанак адвентизма, превару о дану Христовог доласка, противљење Христовом учењу о бесмртности душе, враћање на старозаветни празник суботе, старозаветну поделу јела на “чиста и нечиста”, онда видимо јасно да суботарска верска заједница никако није она прва и права Црква коју је Христос основао, него секта, као и све друге протестантско – јудаистичке секте, чак сектине секте секта.

Др. Лазар Милин

Епископ Николај (Велимировић) – Др. Лазар Милин
ПРАВОСЛАВНА ВЕРОНАУКА И ДЕЛОВАЊЕ ВЕРСКИХ СЕКТИ

Православна Народна Хришћанска заједница Шабац, 1997.[b]
Nazad na vrh Ići dole
padreex
Администратор
Администратор
avatar

Broj poruka : 287
Datum upisa : 04.06.2011
Godina : 31

PočaljiNaslov: Re: Адвентисти (Суботари)   Ned 13 Maj - 8:35

Желим да додам да се адвентисти деле на две гупе,један део њих поштује суботу а други недељу као 7.дан

_________________
Верујем Господе и исповедам да си Ти заиста Христос Син Бога Живога,који си дошао у свет да грешнике спасеш од којих сам први ја,.....
Nazad na vrh Ići dole
http://cuvajveronauku.serbianforum.info
Небојша
Почетник
Почетник
avatar

Broj poruka : 8
Datum upisa : 11.05.2012
Godina : 31
Lokacija : Београд

PočaljiNaslov: Re: Адвентисти (Суботари)   Ned 13 Maj - 10:09

и ја сам имао ту дилему али пошто знам неколико адвентиста лично питао сам их да ли постоје две фракције код њих...
рекоше ми не сви адвентисти верују у седми дан суботу (шабат) и сви се зову адвентисти седмог дана.
Nazad na vrh Ići dole
ucenik istine
Искусни форумаш
Искусни форумаш


Broj poruka : 40
Datum upisa : 27.11.2011
Godina : 47

PočaljiNaslov: Re: Адвентисти (Суботари)   Pon 14 Maj - 7:27

Lep pozdrav ,zeleo bih da dam svoj komentar na komentar dr.L.Milin mislim da je naveo samo neke sekvence odgovarajuce sociologije religije a ja cu preneti ono sto sam vec komentarisao:

Drugo, da bi definisali pojam sekte, vrlo je važno definisati pojam religije (a ne pojam hrišćanstva, katoličanstva, pravoslavlja, protestantizma, etc.), jer bez definisanja religije NE možemo razgovarati o sektama.

Treće, većina (ne)upućenih u problematiku religije i sekti nema pojma da se prva svedočanstva o sektama NE nalaze unutar judeo-hrišćanske vere, već unutar dalekoistočnih religija poput šintoizma, budizma, šamanizma, itd. Ako razgovaramo o hrišćanskim sektama - to je već druga problematika, ali opet dolazimo do pitanja šta je religija, šta je Crkva a šta sekta - iz čisto socioloških aspekata, a ne doktrinarnih, kako vidim da većina posmatra problem.

Četvrto je u vezi sa prethodnom rečenicom - sociologija religije radije definiše sektu u odnosu prema Crkvi koja je dominantna na određenom području nego što je opisuje u njenim unutrašnjim svojstvima. od toga da je katolička crkva dominantna u državi, pa s toga su protestanti sektaši, Hare Krishna, etc., ali ovakav pogled na svet je ograničen. Dođi u Srbiju pa pokušaj da "dokažeš" kako KC nije sekta, a takođe pokušaj u nekoj protestantskoj zemlji "dokazati" kako je protestantizam sekta i slično. Takođe u Indiji ili u nekoj drugoj državi, pojam sekti je sasvim drugačiji u odnosu na islam (u kome cvetaju razne sekte). Prema tome - u Avganistanu ili Pakistanu (npr.; isto se može reći za mnoge druge države) važe drugačiji kriterijumi od onih koje ti primenjuješ kada razgovaraš o sektama.

Peto je u vezi sa prethodnim - ako sociologija religije radije definiše pojam i pojavu sekte u odnosu na Crkvu koja je dominantna na nekom području (bez obzira da li je reč o pravoslavnoj crkvi [npr., Srbija, Rusija], katoličkoj [npr., Hrvatska, Italija, Francuska] ili protestantizmu [npr., veći deo USA, UK]) radije nego što je opisuje u njenim unutrašnjim svojstvima i karakteristikama, onda je to razumljivo prosto iz razloga što je Crkva, za sociologe, još uvek glavna socialno-kulturološka snaga u društvu prema kojoj se vrednosno određuju sve ostale verske zajednice. Iz tog razloga je poznato kako će katolici u većinski katoličkom stanovništvu pričati o sektama, kako će pričati pravoslavci u većinski pravoslavnom stanovništvu, a kako protestanti tamo gde su oni dominantni (da ne spominjem islam, judaizam i neke druge velike religije). Sad dublje razumemo problematiku, koju si ti prilično pojednostavio.

Šesto, postoje određene karakteristike crkve, kulta i sekte koje razlikuju jednu od druge, ali postoje i sličnosti - svi veći religijski pokreti su u nekoj meri povezani sa kultom, ali ih opet gotovo retko ko od sociologa religije smatra kultom i sektom. Razlog zbog toga nalazi se u odgovoru koji sam dao u četvrtoj i petoj tački (uglavnom). Gde si ti video da neko priča o hrišćanstvu kao o jednoj velikoj sekti, koje je rasparčano na nekoliko glavnih sekti (pravoslavlje, protestantizam i katolicizam) unutar kojih postoji bezbroj drugih kultova i sekti - iako je evidentno da sve tri grane hrišćanstva, sociološki, imaju karakteristike ne samo religije, već i kulta i sekte?

Sedmo je u vezi sa prvom, drugom pa i trećom tačkom. Mnoge sekte i verski pravci nastali su cepanjem (šizmom) ili deljenjem od drugih verskih pokreta, i takve nove organizacije i pokreti se nazivaju (obično) sektama. Međutim, postoje i neki verski pokreti koji nisu nastali cepanjem ili deljenjem od matičnih pokreta, već su nastale tako što je neko doživeo prosvetljenje, probuđenje, religijsku spoznaju, etc., regrutovao je sledbenike i tako osnovao novu veru - i ovi pokreti se takođe nazivaju sektama. Hrišćanstvo je nastalo kombinacijom šizme i prosvetljenja, tako da je ono u svom izvornom smislu iz prva bilo samo jedna judejska sljedba ili sekta.

Osmo je u vezi sa sedmim. Kad sekta prestaje biti sektom? Ne onda kada "hrišćani" zasedaju pa odlučuju glasanjem šta više nije sekta (ovakav pristup nema blage veze sa sociološkim pristupom), već onda kada određena sekta (bez obzira kako ona nastala) poseduje savršeniji tip verskog organizovanja, odnosno kada poseduje neke kriterijume složenosti koje je svrstavaju u Crkve ili denominacije, postoje neki osnovni kriterijumi, a svakako da se poneki može još dodati ili oduzeti, u zavisnosti kako ko razgovara o ovoj temi:

1) Broj vernika - rubnih vernika, privrženika, simpatizera, stalnih članova, etc.

2) Broj sakralnih objekata - hramova, crkava, džamija, sinanoga, pagoda, molitvenih domova, etc.

3) Broj jerarha, odnosno sveštenika, popova, propovednika, hodža, etc.

4) Broj službenika laika - upošljenih u administraciji i ostalih koji su službenici.

5) Broj obrazovanih institucija - srednjih i visokih škola; osnovnih, srednjih i visokih škola koje su pod ingerencijom, odnosno u vlasništvu religijskih organizacija, etc.

6) Broj učitelja, nastavnika, profesora i ostalog školskog i akademskog osoblja.

7) Broj teritorijalnih jedinica (to jest, rasprostranjenost verske grupe) - eparhija, parohija, unija, džemata, etc.

Cool Obim izdavačke delatnosti - listovi, nedeljnici, novine, mesečnici, razni časopisi sa različitim sadržajem, zbornici, knjige, etc.

9) Obim propagandne aktivnosti - plakati, transparentni, radio i TV, video, film, internet, etc.

10) Obim misionarske aktivnosti.

11) Veličina ekonomske strukture - ukupna materijalna baza, ne isključivo u novcu, već u hramovima, crkvama, sinagogama, džamijama, pagodama, školama, univerzitetima, manastirima, etc.

12) Kvalitet i kvantitet odjeka ili ugleda u neposrednom okruženju ili široj javnosti.

Itd.

Deveto je u vezi sa osmom tačkom - što je neka zajednica, pokret, u svom ustrojstvu složenija, to će više biti udaljena od sekte a bliža Crkvi (u hrišćanstvu), ili nekoj drugoj religiji (u zavisnosti o kojoj religiji pričamo). Sektu obično karakteriše ili određuje nestabilnost religijske organizacije, odnosno ustrojstva.

Moje je mišljenje da ti pričaš isključivo na osnovu pete tačke. Kod nas pravoslavna crkva je još uvek glavna socialno-kulturološka snaga u društvu prema kojoj se vrednosno određuju sve ostale verske zajednice. Zato je Hrišćanko Adventistička crkva sekta (a ne zato što ona to jeste per se - čak i da ona jeste sekta per se, ti nisi ponudio nikakve argumente ), adventisti, Reč života, protestante i koga si već sve naveo.

Sada cu pokusati da objasnim Zasto Adventiste ili Subatare nazivaju sektom potkrepljeno SV.PISMOM KROZ POREKLO NEDELJE .Nedelja je prvi dan u sedmici a Subota je sedmi dan.Veci deo hriscanstva svetkuju nedelju iako je kao sto ssmo videli Bog odredio sedmi dan kao dan odmora B˙(2.moj 20.8-11)Hristos je redovno prisustvovao bogosluzenju u sinagogi subotom.To je bio njegov obicaj. "I dodje u Nazaret gde bese odrastao ,i udje po obicaju svome u dan subotni u zbornicu ,i ustade da cita".Luka 4.16,Marko 1,21-29.Apostol pavle je takodje redovno posecivao bogosluzenje subotom."I Pavle po obicaju svome udje knima i tri subote razgovara se s njima iz pisma ."Dela 17,2.Godine 49.posle Hrista je u Jerusalimu odrzan sabor (dela 15).Na tom saboru raspravljalo se o pitanju da li neznabosci koji zele da postanu clanovi hriscanke crkve treba da se obrezuju i da ispunjavaju jos neke druge propise jevrejskog obrednog zakona.Ovom prilikom doneta je odluka od raznih jevrejskih uredaba kao sto su obrezanje ,prinosenje zrtava,itd.(dela 15,1.2.24-29)
.Na saboru se nije raspravljalo o ukidanju Bozijeg zakona i subote ,jer je svima bilo jasno da je Boziji zakon VECAN,pa tako i subota koja je deo tog zakona (1.korincanima 7,19).Da je neko bio pokrenuo pitanje ukidanja subote onda bvise o tome bilo raspravljalo i o tome bismo imali neki trag u SPISIMA NOVOGA ZAVETA.Medjutim Biblija nigde ne govori o tome da su Hristos ili apostoli zamenili svetkovanje subote za nedelju ,da su slavili prvi dan sedmice i preporucivali drugima da ga slave.Da je Bog promenio subotu i da je dan odmora premesten sa sedmog na prvi dan sigurn bismo u SVETOM PISMU nasli izvestaj o toj promeni .Medjutim u celom NOVOM zavetu koji je napisan u drugoj polovini prvog stoleca ne nalaziko ni jedan stih koji bi potvrdjivao tu promenu.Kako je onda doslo do svetkovanja nedelje?Prvi cinilac :uticaj neznabozackih religija koje su obozavaale sunce kao svog boga i njemu u cast posvecivali prvi dan sedmice -nedelju.Kult sunca bio je veoma rasprostranjen u staro vreme.Bog je cesto opominjao svoj naarod da se cuva da ne padne u zabludu neznabozaca da obozava sunce i ostala stvorenja mesto Stvoritelja."I da ne bi podigavsi oci svoje k nebu i videvsi sunce i mesec i zvezde ,svu vojsku nebesku , prevario se i klanjao im se i sluzio im:jer ih BOG tvoj dade svim narodima pod celim nebom"(5.MOJ.4,19 Isaija 17,Cool.U drugom stolecu posle Hrista u Rimskom carstvu je osobito boi rasiren kult boga MITRE.Obozavaoci bogamitre ili boga sunca posvetili su svom bozansbu priv dan sedmice -nedelju koju su nazvali ,,dies solis,(TJ. SUNCEV DAN)(ZONTAG ,SANDI).Bog sunca pooslednjih neznabozackih careva ustupioje u kalendaru mesto Spasitelju ...Suncev dan dies solis postao je hriscanska nedelja ,praznik uskrsnuca ,Godisnjuca suncevog rodjenja (NATALIES SOLIS INVIKTI) koja se slavila 25.DECEMBRA prihvacena je kao dan SPASITELJEVOG rodjendana -Bozic.(La Sibil ,str.96) DRUGI CINILAC :U prilog svetkovanja nedelje car Konstantin je izdao 7.III.321.svoj cuveni zakon o svetkovanju ,,casnog dana sunca,,kojim je zeleo da sjedini neznabosce i hriscane . Taj zakon glasi.:U casni dan sunca (nedelju )neka se svi gradski sluzbenici zanaatlije i stanovnici gradova odmaraju.Samo oni koji se bave zemljoradnjom mogu slobodno obavljati svoje poslove , jer se desava da drugi koji dan nije tako pogodan za sejanje ili obradjivanje vinograda.Ne sme se dopustiti da zbog neiskoriscavanja pogodnog vremena porpadaju dragoneni plodovi koje nam nebo salje.(kodeks justin 3,tit,12.13.) Treci cinilac :uticaj crkvenih sabora i rimskih biskupa .Nedelkju uzdizu sabori u NIKEJI (325)U SARDU (345)I narocito u LAODIKEJI (364),U svom 29 Kanonu Lodikejski sabor donosi sledecu odluju kojom nastoji da potkopa subotu i uvede nedelju.,,Hriscani ne treba da se odmaraju i lenstvuju u subotu ,vec treba tog dana da rade .Neka svetkuju dan gosponji nedelju i neka se čluvaju koliko je mogucxe da ne rade u taj dan,.Ako i dalkje svetkuju subotu neka su prokleti .Gašper del Foso nadbiskup grada REDJIJE rekao je 18.1.1562.na tridentinskom saboru ,,Subota najistaknutiju dan u zakonu ,promenjena je u nedelju ....Ovaj i slicni propisi NISU UKINUTI HRISTOVOM IZJAVOM jer sam kaze da nije dosao da promeni zakon vec da ga ispuni negosu promenjeni vlascu crkve (Frum ,prorocka vera nasih otaca sv.1.str478)Nedelja dakle vuce koren iz neznabostva ,prosirena je kultim sunca ,poduprta carskim zakonima i nametnuta odlukama sabora i rimskih biskupa .Sve je ovo bilo potrebno jer joj nedostaje biblijski temelj.Nedelja je cedo tradicije i to ne hriscanske tradicije ,vec neznabozacke ,ljudske .Na postavoace ove tradicije odnose se ove ISUSOVE RECI :,,ZASTO VI PRESTUPATE ZAPOVESTI BOZJE ZA SVOJE OBICAJE .NO UZALUD ME POSTUJU UCECI NAUKAMA I ZAPOVESTIMA LJUDSKIM;;(MATEJ 15,3.9.)Odredbe Kaidujehsjig sabora iz 364.god.koje su uperene protiv onih hriscana koji su svetkovali subotu kokaz su da se u 4. veku subotra jos svetkovala u mnogim hriscanskim crkvama osobiti na Istoku .To potvrdjuju i crkveni istoricaci SOKRAT I SOZOMEN.Papa Grgur 1.(590-604)istice u jednom svom pismu da u samom Rimu ima hriscana koji sveetkuju subotu .Papa se ljuti na te hriscane i naziva ih najpogrdnijim imeniama.Subota se kroz dugi niz stoleca svetkovala u E TIOPIJI .Godine 1534.je etiopski poslanik izjavio na lisabonskom dvoru:Buduci da je og ,posto je zavrsio stvaranje sveta pocinuo u sedmi dan bilo bi izricito protiv Bozje volje ako ne bismo taj dan postovali a pogotovu zato sto Hristos nijedosao da ijine zakon vec da ga ispuni .Storitelj svemira koji je subotu proglasio znakom svoje stvaralacke koci i svojim zastavom siguno necde dopustiti da ta zastavabude pogazena i njegov zakon osakacen rukom coveka.Prorok Isaija prorice veliju reformu u pogledu svetkovannja subote .One koji objavljuju pravu subotu naziva Grraditeljima stariz razvalina i opravljacima puteva z naselje.;;I tvoji ce sazidati stare pustoline i podignuces temelje koji ce stajati od kolena do kolena i prozvaces se:koji koji sazida razvaline i opravi puteve zanaselje.Ako odvratis nogu svoju od subote da ne cinis sto je tebi drago namoj sveti dan , i ako prozoves subotu milinom ,sveti dan Gospodnji slavnim i budes ga slavio ne iduci svojim putevima i ne cineci sto je tebi drago ni govoreci prazne reci tada ces se veseliti u Gospodu i izvescu te na visine zemaljske i dacu ti da jedes nasledsvto Jakova ,oca svoga, jer usta Gospodnja rekose,,(ISAIJA 58.12-14)NAMA SU UPUCENE RECI :Ovako veli Gospod :Pazite na sud ,i tvorite pravdu ,jer ce skorodoci spasenje moje , i pravda cese moja objaviti .Blago coveku koji tako cini i sinu covecjem koji se drazi tga CUVAJUCI SUBOTU da je ne oskvrni i cuvajuci ruku svoju da ne ucini zla.ISAIJA 56,1.2. Skoro ce doci spasenje moje veli Gospod .OVE reci se odnose na Hristov drugi doalzak a najbolja priprema za Hristov ddrugi dolazak jeste vera u Hrista i poslusnost svim Bozjim zapovestima (OTKRIVENJE 22,14.)Jeste li spremni da stpite na sstranu Bozju i njegovog zakona da slusate radije Hristaov glas a ne glas onih koji ruse Bozji zakon i navlce na sebe vecnu pogibao (2.Petrova 3,17)Ako ste voljni da sledite Hrista na vama ce se ispuniti obecanje .Blago onima koji tvore zapovesti njegove da im bude valast na drvo zivota i da udju na vrata u grad.(otkrivenje 22,14.) Nadam se da sam uspeo makar delimicno da odgovorim sta su sekte i kako to funkcionise u Sociologiji religije i zasto adventiste smatraju takvima iz gore navedenog teksta a sotona papstvo i rim se trude da sto vise hriscana odvuku od HRISTA I BOGA servirajuci kroz laznu nauku skolovanih teologa i delovanjem samog sotone kod onih koji su maloverni i ne proucavaju Bozju rec.kao sto kaze CUVAJTE SE DA VAS KO NE PREVARI KAO STO JE SOTONA POKUSAO HRISTA .Svi oni koji postuju zakon najveca su sotonska prepreka u ostvarivanju njegovog dela .Neka nas BOG sacuva oda svakoga zla i lazne nauke.Amin
I samo bih dodao kada citamo 1.MOJSIJEVU i stvaranje da se zaista radi o 24 -casovnom danu a ne sedmici mesecu ili stolecu vidimo po redosledu stvaranja i svi smo ucili da biljke ne mogu bez Sunceve svetlosti i vode a biljke su stvorene u dan TRECI A U DAN CETVRTI vidjela na svodu nebeskom da razdvajaju dan i noc a dan Peti zivotinjski svet koji ce imati i svetlost i vodu i hranu za svaki dan a ne milenijum ili .......! Neka Bog blagoslovi sve MUDRE I RAZUMNE U NJEGOVOJ RECI bez obzira kom religijskom pravcu ili veroispovesti pripadali. Evo nekoliko navoda iz Svetoga Pisma u Novome zavetu koji govore da Isus nije nista promenio nego ucvrstio :
Matej 12,1.2.5.8.10.11.12. 24,20.27,62.
Marko 2,24.27.28. 3,2.4. 6,2. 15,42.16,1.
Luka 4,16.31. 6,2.5.6.7.9. 13,10.14.15.16. 14,1.3.5. 23,54.56.
Jovan 5,9.10. 9,14.16. 19,31.
Dela 13,14.27.42.44. 15,21. 16,13. 17,2. 18,4. 24,14.
Jevrejima 4,4.7. 9.10.
Jakov 2,10
Otkrivenje 1,10 14,12
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Адвентисти (Суботари)   

Nazad na vrh Ići dole
 

Адвентисти (Суботари)

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Е М А Н У И Л ФОРУМ :: Религије света :: Хришћанство :: Хришћанске секте-