ČUVAJ VERONAUKU

Pravoslavni sajt da sačuvamo veronauku.
 
PrijemПорталPublicationsTražiČesto Postavljana PitanjaPristupiRegistruj se
Zadnje teme
 SVETA PETKA
Image hosted by servimg.com
Image hosted by servimg.com
Православно хришћанство..com. Каталог православних ресурса на интернету
thesiswritingservice.net

Delite | 
 

 Страдање Срба на Косову и Метохији

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorПоследња порука
Милан Вечански
Администратор
Администратор
avatar

Broj poruka : 361
Datum upisa : 05.12.2010
Godina : 32
Lokacija : Novi Sad

PočaljiNaslov: Страдање Срба на Косову и Метохији   Sre 5 Jan - 22:24

Документ СПЦ о етничком чишћењу и културном геноциду на КиМ

Шест деценија затирања Срба


У књизи су приређена жива и истинита сведочанства рашкопризренских и косовскометохијских епископа Владимира, Павла (садашњег патријарха српског) и Артемија, као и других сведока о томе како су Шиптари пуних шездесет година систематски затирали Србе, њихове светиње и културу на Косову и Метохији

Српска православна црква објавила је још један изузетан документ о затирању Срба и њихове културе на Косову и Метохији - књигу протојереја-ставрофора (крстоносца) Сава Б. Јовића "Етничко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији - Сведочанства о страдању Српске православне цркве и српског народа од 1945. до 2005. године ".

Аутор Саво Јовић, који је главни секретар Светог архијерејског Синода СПЦ, приредио је жива и истинита сведочанства рашко-призренских и косовско-метохијских епископа блаженопочившег Владимира, Павла (садашњег патријарха српског) и данашњег Артемија, као и других сведока о томе како су Шиптари пуних шездесет година (нажалост, то се наставља и дан-данас) систематски затирали Србе, њихове светиње и културу на Косову и Метохији.

Муке Српске православне цркве
У једном извештају епископа Владимира из 1951. године наводи се да је "најдрастичније дивљаштво било рушење нове цркве у варошици Ђаковица". "Подигнута је као Спомен-црква погинулим ратницима у ратовима између 1912 - 1918. године. И кости њихове, уколико су се могле по околини покупити, пренесене су у њу. Дошло је некима од Шиптара на ум, да се богомоља сруши, да би се материјалом од рушевина и на њеном угледном месту подигао споменик Емину Дуракуа ...", пише епископ. И други сведоци јављају Синоду СПЦ о насиљу над Србима. Тако ректор Богословије Светог Кирила и Методија у Призрену Живан Маринковић каже да су у току 1951. и 1952. године "неки непознати младићи Шиптари нападали наше ученике физички и претили им тучом и обрачуном".

Муке СПЦ, њених верника и народа настављене су несмањеном жестином и за време владике Павла, садашњег патријарха српског, који је као епископ на Косову и Метохији провео 34 године. Тако владика Павле 1962. године јавља да је српски народ "препуштен сам себи, као овце без пастира, па није чудо што је смућен и пољуљан у вери под налетом свију могућих невоља које преко њега снажно дувају" ...

Милинчић убијен пред мајком
И поред бројних упозорења епископа Павла у којима наводи нападе Шиптара на Србе и њихову имовину, десио се и један свирепи злочин у Самодрежа код Вучитрна 1982. године, где је Ферат Мујо са сином, синовцем и сестрићем убио Данила Милинчић. "Прво су овог младића свезали и мучили, а онда му је Ферат Мујо клекао на стомак и, пред очима мајке која је покушала својим телом да га заштити, пиштољем хладнокрвно пуцао у срце. Овде само да напоменем, да су Данилу 1960. године убили и оца Славољуба, као и да овај злочинац, или злочинци, нису никада откривени нити осуђени - наводи епископ Павле у извештају.

Трагедија Ђорђа Мартиновића
У извештају о нападима на СПЦ и народ од априла 1985. до априла 1986. године, епископ Павле истиче да "тешкоће од притисака албанских иредентиста имамо стално".

"Такав је случај Ђорђа Мартиновића, човека старог 56 година, кога су непозната лица 1. маја 1985. године у његовој њиви везала, а затим се над њим иживљавали набивси му коцем литарску флашу у тело, кроз чмар, која се потом у утроби сломила ", написао је владика Павле о овом монструозном делу Шиптара.

"Манастири имају много муке око очувања шума, башта и воћњака од насиља, крађе и пљачке омладинаца и старијих људи, махом Шиптара, који на опомене манастирског особља насрћу да се бију, уз псовке и претње да ово није српско него албанско", пише владика Павле. Он, такође, извештава и о другим бројним злочинима и неделима Шиптара - злочинашком паљењу конака Пећке патријаршије 16. марта 1981. године, подметнутим бомбама у становима Срба, малтретирањима, убиствима, уништавању имовине ....

И Синод СПЦ доставља извештај Скупштини Косова где се наводи да се "ни гробља не остављају на миру". "У селу Шипољу код Косовске Митровице, уз певање увредљивих песама против Срба, младићи албанске националности срушили су петнаест надгробних споменика. Слично се десило и широм Косова и Метохије ".

После избора епископа Павла за патријарха српског, на трон древне Рашко-призренске епархије долази владика Артемије који се, нажалост, сусреће са једним од највећих страдања нашег народа и светиња у историји. Са вековних огњишта прогнано је преко 200.000 Срба, спаљено је или порушено преко 50.000 њихових кућа и станова, убијено је, нестало или киднаповано више хиљада Косовац, а порушено је или тешко уништено преко 160 манастира и цркава, као и многа друга културна добра.

Мартовски погром
"Трагедија српског народа на Косову и Метохији, као и оних који су са свога огњишта протерани, наставља се и даље у свим могућим видовима" навео је владика Артемије у једном од бројних вапаја. Он о мартовском погрому 2004. године детаљно наводи злодела шиптарских терориста и потресно сведочи да је "за сваког иоле разумног човека јасно да је овде на делу испланирано етничко чишћење и уништавање свих културних и духовних трагова присуства хришћанског српског народа на простору Косова и Метохије".

Отац Саво Јовић каже за Глас јавности да је кроз извештаје надлежних архијереја покушао да покаже да исељавања Срба са Косова и Метохије никако нису била природан социјално-економски процес већ последица насиља, са циљем да се отме и присвоји туђе, муком и вредним радом стечено имање . Он је подсетио да је планско насиље Шиптара над Србима проузроковало скоро свакодневне сеобе Срба, у времену од 1945. до 2005. године. "У књизи су сасвим мало коришћени други извори, јер је првенствено била намера да се помоћу извештаја архијереја са лица места бар делимично осветли голготски пут српског народа и Цркве за шест деценија, у времену које је било глуво и немо за његов бол и вапај" , каже Саво Јовић.

Ова вредна књига-документ објављена је у издању Светог архијерејског Синода СПЦ.

[You must be registered and logged in to see this link.]


Poslednji izmenio Admin dana Čet 6 Jan - 19:11, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
http://cuvajveronauku.serbianforum.info
Милан Вечански
Администратор
Администратор
avatar

Broj poruka : 361
Datum upisa : 05.12.2010
Godina : 32
Lokacija : Novi Sad

PočaljiNaslov: Re: Страдање Срба на Косову и Метохији   Sre 5 Jan - 22:25

Дана 16. јуна 1999. године у селу Мазигиту код Обилића киднаповано је од Албанаца 6 Срба, који су затим убијени, и тела им пронадена кроз 19.6.1999. године у селу Милошеву, и потом однета у Приштинску болницу:
ПАВЛОВИЋ СЛОБОДАН (47) убијен заједно са својим сином
ПАВЛОВИЋ НЕНАД (15)
МИЛЕНКОВИЋ ДИМИТРИЈЕ (47) и његов син
МИЛЕНКОВИЋ АЛЕКСАНДАР (15)
ДИМИЋ МОМЧИЛО (33) и
ПРОКИЋ ДЕЈАН (19)
ТОДОРОВИЋ ПРЕДРАГ (33) убијен у Обилићу
Н.Н. Србин, убијен 24. октобра 1999. године
КУКАЉ РАДОВАН убијен 29.10.1999. године
РАДОСАВ ОГЊЕНОВИЋ (40) убијен 15.10.2000. године
Рапајић Драган-Драгослав (око 50) заклан 29. новембра 2000. године
МИЛОСАВЉЕВИЋ СМИЉКА (60) убијена 22. новембра 2001. године
СЛОБОДАН СТОЛИЋ (74) убијен у ноци 3/4. јуна 2003. године
РАДМИЛА СТОЛИЋ (73) убијена у ноци 3/4. јуна 2003. године заједно са својим мужем
ЉУБИНКО СТОЛИЋ (54) син претходних Слободана и Радмиле, убијен заједно са родитељима у ноци 3/4. јуна 2003. године(da naglasim da su se moji roditelji posebno dobro znali sa porodicom Stolic do 1999.)


СРБИ УБИЈЕНИ У МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ 2004. ГОДИНЕ

СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице, покошен рафалом 17. марта код моста на Ибру у Северној Митровици
Јана Тачев (1968) родом из Македоније, удата за Србина у Косовску Митровицу. Убијена из снајпера 17. марта на балкону вишеспратнице близу моста на Ибру у Северној Митровици
Ненад Весић (1950) из Липљана, подлегао ранама задобијеним од бомбе коју су 17. марта албански терористи бацили на њега у Липљану
Добривоје Столић (1954) из села Дрејковци код Штрпца, убијен 17. марта на кућном прагу око 22,40 цасова. Албански терористи га најпре позвали да изађе из куће, а затим пуцали у њега
Борко Столић (1982), од оца Добривоја. Када је чуо пуцњаву испред куће, изашао да види шта се збива, а албански терористи га тешко ранили. Од задобијених рана преминуо 18. марта
Слободан Перић (1952), наставник физичке културе, убијен 17. марта око 20,50 часова у Улици краља Петра у Гњилану, избоден металном шипком.
Златибор Трајковић (1951) из Косова Поља, изгорео пред руском болницом у Косову Пољу, када су Албанци напали Косово Поље и запалили обе цркве, основну школу, болницу и десетак српских кућа
Драган Недељковић (55) из Призрена, изгорео у згради богословије у Призрену 17. марта, када су албански терористи запалили још и Владичански двор, Саборну цркву, цркву Богородице Љевишке, црква Христа Спаса и све преостале мање цркве по Призрену, као и манастир Св. Архандела изнад Призрена
Nazad na vrh Ići dole
http://cuvajveronauku.serbianforum.info
 

Страдање Срба на Косову и Метохији

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
ČUVAJ VERONAUKU :: Društvene teme :: Историја-