Постоји неколико удружења која волонтирају помагајући онима којима је то најпотребније.

Ако знате некога,прочитате,чујете,слободно објавите у овом делу форума.

Куда даље

Животна драма Ивана Тодоровића из Београда почела након што је сазнао да је постао "технолошки вишак" у Војсци Србије. Тодоровић се са породицом преселио у шуму на падинама Копаоника.
kraljevo2.jpg

Проблеми радника који су проглашени "технолошким вишком", тичу се целе породице. У Србији око милион незапослених, више од 200.000 људи су старости од 40 до 50 година који теже долазе до новог посла.

Само безнађе може да натера човека у ову дивљину. На живот у трошној кући од блата и прућа. Сви из села Просивалци на врлетима Копаоника одавно су се иселили тако да су Тодоровићи потпуно сами.

"Кад сам остао без посла, нисам био у могућности да плаћам кирију нити од не чега да живимо. Ова штала коју сам наследио од оца је био једини кров под који сам могао породицу да сместим", рекао је четрдесетседмогодишњи Иван Тодоровић.

Струје нема кад загрми

Нови "дом" породице Тодоровић из Београда је као решето. Кад загрми, и падну снегови, струје више нема.

Деца домаће задатке, пишу под свећом. Сузана је већ научила да "кад се нема, нема се"... Навикли су на све. Страх их је једино ноћи у шуми, а у школу зими иду и враћају се по мраку.

"Најтеже нам је кад зими по снегу и леду, пет километара, идемо кроз шуму", говоре деца.

Стефан је осми разред, али о средњој школи не сме ни да размишља. "Моји родитељи нигде не раде, немају чиме да ме школују. Не верујем да ћу моћи даље да идем. Разумем ја то".

Породица овог бившег војника по уговору сада живи од дечијег додатка и социјалне помоћи, односно укупно 7.000 динара, што није довољно ни за храну. Окућнице немају.

"Док сам могао да радим, радио сам преко омладинске задруге на Копаонику. Сад ни то више нико неће да ризиукује", рекао је Иван.

Из тржишта рада Гордану и Ивана још нико не позива, и у Јошаничкој Бањи и Рашки је несташица посла. Сузана и Стефан и ову зиму провешће у шуми.

Сви који могу и желе да помогну породици Тодоровић, могу да се јаве на адресу: Иван Тодоровић, село Прошивалци 36345 Јошаничка Бања.

Услужни телефон је 063/861-21- 4, а директне уплате могу да изврше на жиро рачун - Банка Интеза: 160-1600100129362-89.


http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/31343/%D0%9A%D1%83%D0%B4%D0%B0+%D0%B4%D0%B0%D1%99%D0%B5.html

[You must be registered and logged in to see this image.]



Od rodjenja boluje od bronhiektazija,u osmoj godini otklonjeno levo plucno krilo i posle toga cesto u bolnicama,posto je obolelo i desno plucno krilo.Zivot je provela po bolnicama sa jakim infekcijama i upalama pluca,zbog svoje bolesti nije se ostvarila ni kao supruga ni kao majka sto joj je veoma tesko palo,zivot je nastavila ziveci za svoju porodicu i drage joj prijatelje.Borila se kao lavica i trudila se da drugima pomaze i uveseljava zivot,medjutim bolest je ucinila da su pogorsanja postala sve cesca,od pre 5 godina kiseonik je koristila samo nocu uz jake antibiotike.Prosle godine posle smrti oca nastupa jako pogorsanje i lekari se u par navrata bore za njen zivot,od tada je non stop po bolnicama u Kraljevu i Beogradu,non stop je na kiseoniku i jakim antibiotskim terapijama bez mogucnosti kretanja.Zbog jakog gusenja i srce je oslabilo tako da je pitanje koliko i ono moze da izdrzi,isto tako stradaju i drugi organi zbog jake terapije.Jedina mogucnost nastavka kvalitetnog zivota je transplatacija desnog plucnog krila.

Ostalo je jos samo godinu dana molim sve ljude da pomognu!

Dinarski ziro racun BANCA INTESA
Br racunar: 908-16001-87.
poziv na broj: 53-102-0005612/1
Svrha uplate :Donacija
Iznos:PO ZELJI!

http://dajovanrastezdravo.blogspot.com/


[You must be registered and logged in to see this image.]


Osmeh ljubavi

Ja sam Jovan. Imam dve i po godine. Izgledam baš zdravo i napredno na ovoj slici, zar ne? Ali, slika Vas vara... Ja sam dete sa cerebralnom paralizom. Trudim se da ustanem, ali ne mogu da stojim. Kad me podignu da hodam saplićem se o svoje noge. Često se pitam: Čemu služi desna ruka?! -Tu je, ali neće da me sluša. Teško se orjentišem u prostoru pa je mami i tati potrebno mnogo strpljenja da se igraju sa mnom. Razumem šta mi govore, ali moj glas čak ni oni ne razumeju. Volim da gledam slikovnice, ali moja dva oka teško gledaju istu sliku i brzo se umore. Jeste, malo sam zrikav... ali, ni to se baš ne vidi na ovoj slici. Ono što se vidi je moj radostan osmeh i, ako je verovati onome što govore o meni, ja sam jedno lepo i umiljato dete.
S obzirom da sam po rođenju imao teško moždano krvarenje sa komplikacijama, po slici bi se moglo reći da je moj oporavak veoma uspešan... Nažalost, to nije tako. Oštećenja koja sam tada zadobio unutar moždanog tkiva trajno utiču na moj rast i razvoj. To znači da važan deo mene ne može i neće moći da se razvija kako bi trebalo. Vremenom, očekuju me teški fizički deformiteti, značajni mentalni deficiti i, skoro sigurno, emocionalno nezadovoljstvo (čitaj: tuga). Prosto, ja neću moći rasti kao ostala zdrava deca...
Na svu sreću, ovo ne mora da bude istina.
Medicina je značajno napredovala i to posebno na polju lečenja teških neuroloških oštećenja. Ali, napredak u medicini ne znači i dostupnost leka za sve. Razlozi su mnogobrojni a najčešći je skupoća lečenja za standard ljudi kojima je lek potreban (čitaj: siromaštvo). I tu dolazimo do suštine ovog teksta:
Moji roditelji zaista nemaju materijalne mogućnosti da mi obezbede tretman autolognim matičnim ćelijama u privatnoj klinici 'Med and More' u Austriji, koja trenutno jedina u Evropi može da pruži ovu vrstu lečenja cerebralne paralize za decu mog uzrasta.
Zato se i obraćamo Vama, dobrim ljudima koji čitate ove reči, za pomoć, ma kolika ona bila...

'Mnogo dobrih ljudi nek' učini po malo i tuga će nestati
k'o čokolada kad je Jovan dohvati.'

Sve informacije, definicije i objašnjenja potrebna za razumevanje mog problema, ali i o načinima na koje možete pomoći, naći ćete među ovim tekstovima ili na linkovima koji vode sa ovih strana. Unapred Vam se zahvaljujem na Vašoj dobroj volji i trudu koji uložite da i ja rastem zdravo.

Jovan Abaza
sa roditeljima, Stojanom i Mirjanom
U Beogradu, 24.06.2011.

APEL ZA POMOC PORODICI FELBAB - humanost na delu

Ovim putem se obracamo svim ljudima dobrog srca da daju svoj doprinos porodici Felbab koja zivi u izuzetno teskoj situaciji. Oskudevaju u hrani, odeci, nemaju svoj dom, zive kao podstanari u kuci koja se prodaje i svakog casa mogu biti izbaceni na ulicu ako se nadje kupac. Otac, Nedeljko, nesposoban je za rad vec pet godina i ne moze da prehrani svoja tri sina. Njegova supruga, Maja se stara o njemu i deci. Najstariji sin, Stojan (9), ima dioptriju +5 i potrebna mu je operacija ociju. Ide u specijalnu skolu. Nikola (7) ne ispunjava uslove za polazak u redovnu skolu, jer mu je potreban oporavak po misljenju psihologa. Retko progovara. Najmladji, Bojan (3) nije jos uvek progovorio ni jednu rec. Sve sto ova deca i njihovi roditelji zele je normalan, skroman zivot bez svakodnevne strepnje da ce biti izbaceni na ulicu, bez gladi, hladnoce... Njima je potrebno samo malo ljubavi i dobrocinstva sa Vase strane, a oni ce sigurno znati to da cene i bice Vam do neba zahvalni.

Moлимо Вас,погледајте видео прилог са телевизије о породици Фелбаб. Хвала!

https://www.youtube.com/watch?v=jHDUYknHdq0&feature=player_embedded