Е М А Н У И Л ФОРУМ

Емануил форум
 
PrijemПорталTražiČesto Postavljana PitanjaPristupiRegistruj se
Zadnje teme



 SVETA PETKA
Image hosted by servimg.com
Image hosted by servimg.com
Православно хришћанство..com. Каталог православних ресурса на интернету
-погледајте наш канал-
Image hosted by servimg.com

Delite | 
 

 Рат за косметско рудно благо

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorПоследња порука
padreex
Администратор
Администратор
avatar

Broj poruka : 287
Datum upisa : 04.06.2011
Godina : 30

PočaljiNaslov: Рат за косметско рудно благо   Pet 2 Dec - 7:37

Процењује се да је вредност налазишта олова, цинка, сребра, никла, мангана, молибдена и бора (седам стратегијских руда) на Космету и до 1.000 милијарди америчких долара

Загрузить увеличенное изображение. 468 x 522 px. Размер файла 166652 b.
„Аврупа минералс“, америчка глобална корпорација за истраживање рудног богатства, недавно је „са задовољством објавила“ да почиње бушење у Косовској Каменици, у близини Гњилана.

Почетком фебруара 2010. почели су истраживања и на четири налазишта сребра, олова и цинка око Косовске Митровице, пошто је то „европски најпродуктивнији регион за олово и цинк“. Бакар истражују у Режњу.

У јулу ове године „Волстрит џорнал“ је објавио вест да је изасланик светског финансијског магната Џорџа Сороша прошле године био пет пута на Космету. И то у друштву албанског милијардера Сахита Мује, с којим Сорош хоће да експлоатише косметски лигнит, процењен на вредност већу од 300 милијарди долара.

Извршни директор корпорације „Албански минерали“ Муја као ни Сорош немају у виду само угаљ, већ и олово, хром, цинк, злато, сребро, бакар, никл и друга богатства, закључио је „Волстрит џорнал“.

Министарство енергетике Републике Србије проценило је 2009. да је вредност имовине државе Србије у сектору електропривреде, противправно отете на Космету, око 1,5 милијарди долара. У Министарству је Танјугу тада речено да би „вредност тог богатства износила до 100 милијарди евра, када се узме у обзир перспектива и износ који би се добио експлоатацијом и претварањем тог енергетског богатства у електричну енергију“.

Ко је боље обавештен о рудном богатству Космета: домаће министарство или Сорош? Корпоративни стручњаци за руде и минерале саопштили су крајем 2008. процену да резерве олова у „Трепчи“ износе 425.000 тона олова, 415.000 тона цинка и 800 тона сребра; да су резерве никла 185.000 тона и кобалта 6.500 тона; да су у руднику „Гребник“, јужно од Глине, доказане резерве 1,700.000 тона боксита. Четири тоне боксита садрже две тоне глинице, из којих се добија тона алуминијума. „Гребник“ би, дакле, могао да произведе 425.000 тона алуминијума. До сада утврђене резерве фероникла на Космету су 15,000.000 тона, али се процењује да су и много веће.

Када сам у априлу 2007. на страницама „Политике“ објавио текст под насловом „Косметски ћуп злата“ позвао сам се на тврдње недавно преминулог др Михаила Станишића о рудним богатствима Космета. Помињао је и злато, нафту и изворе воде, тврдио да су та богатства одвајкада скривени узрок надметања за косметски простор, да постоје и писани трагови о том користољубљу, забележени у плановима преотимања тамошњег блага.

Зато је радо цитирао запис византијског историчара Христовула из прве половине 15. века: „Ипак, није било само то (потчињавање Срба), него су га (султана) покренула (против Србије) и изванредна својства земље, која су запањујућа и која пружају обиље свакојаких добара. Земља има велико плодно тле, које рађа све могуће плодове и све богато даје... Али најважније је оно у чему она далеко надмашује све остале земље – злато и сребро избија такорећи из извора, и свуда где се оно копа пружа златни и сребрни прах у великим количинама и најбољег квалитета, боље је од онога у Индији. Тиме је српска држава од почетка била повлашћена“.

Према речима др Станишића, који је имао поуздана обавештења с разних страна света, само резерве косовског лигнита вреде око 500 милијарди долара. Том податку, због кога смо пре више од четири године обојица наилазили и на подсмехе, постепено се приближава вредност коју је проценио „Волстрит џорнал“.

Ревири оловно-цинкане руде су у „Старом тргу“, „Ајвалији“, „Кишници“, руда никла је пронађена на Голешу, у „Главици“ и „Старом Чикатову“. У подручју Ђаковице и Ораховца су лежишта хрома. Бакар и манган се распростиру широм Проклетија. Лежишта магнезита су на Голешу, Стрезовцу, у Дечанима и Дубоцу, тврдио је др Станишић. Према његовим речима, привилеговани кругови моћи процењују вредност налазишта олова, цинка, сребра, никла, мангана, молибдена и бора (седам стратегијских руда) на Космету и до 1.000 милијарди америчких долара.

У овом тренутку, рударски басен „Трепче“ „изрешетан“ је истраживачким тачкама моћних корпорација.

„Лидијан интернешнел“ (до 2006. „Рио тинто“) отворио је 4. новембра 2010. у Приштини свој пословни клуб који ради пуном паром. Како и не би, још почетком 2008. су известили о томе да су у Ораховцу нашли налазиште у коме је 1,87 грама злата на тону узорка (у најбољем случају чак 7,97 грама по тони).

„Ово је узбудљиво, ново откриће злата у области која је претходно била позната само по својим никл-кобалт-бакар потенцијалима“, изјавио је Тим Коулин, председник корпорације.

Крајем 2007. Нил Кларк је у „Њу стејтсмену“ констатовао да за Џорџа Сороша и његов Фонд „Отворено друштво“ није важно поштовање људских права и основних грађанских слобода – неко друштво је „отворено“ уколико он и његови сарадници могу да зараде велики новац. Кларк је то илустровао Сорошевим улагањем на Косову да би „преузео контролу над рудником ’Трепча’”, где су „огромне резерве злата, олова и других минерала“.

Флора Саундерс је још 30. јула 1998. објавила текст под насловом „Косово: Рат је око рудника“ и указала на чињеницу да стручне металуршке и сличне публикације обавештавају уске кругове из света финансија и бизниса о тамошњим великим природним богатствима. Закључила је да ће „Трепчу“ контролисати онај ко оружано победи на Косову, а НАТО доминација на терену би „ставила америчке корпорације у најбољи положај“.

Нил Кларк је отимачину рудних блага илустровао баш на примеру „Трепче“. Само неколико месеци после инсталирања НАТО на Космету, Међународна кризна група (МКГ), коју финансира Сорош, објавила је документ под насловом „Трепча: излаз из лавиринта“.




Главни савет Мисији Уједињених нација на Косову (Унмик) био је да се „преузме рудник ’Трепча’ од Срба што је брже могуће и објасни како би то требало да се уради“. Снаге НАТО-а, око 3.000 војника, упале су у Топионицу олова у Звечану 14. августа 2000. око пола пет ујутро, затворили је и хиљаде запослених отерали на улице.

Читаоце подсећамо да је Бернар Кушнер, шеф Унмика, овако правдао ту акцију отимања „Трепче“: „Као лекар и главни администратор на Косову не могу да дозволим да се опасност по здравље деце и трудница настави за само један дан“.

Зато су војници НАТО носили и хируршке маске, да се наводно не отрују „прекомерно загађеним ваздухом“.

Показало се како су те маске скривале далекосежно постављене циљеве отимачине туђих богатстава.

Пре него што је почела агресија НАТО-а на СР Југославију, Новак Бијелић, директор Комбината „Трепча“, дао је ову изјаву: „Рат на Косову је око рудника, ништа друго. Ово је Србија, ово је српски Кувајт, Косово је срце Србије. Поред овога, Косово има 17 милијарди тона резерви угља“.

Његове речи изгледа да је мало ко хтео да чује.
Слободан Кљакић
Политика

Izvor

_________________
Верујем Господе и исповедам да си Ти заиста Христос Син Бога Живога,који си дошао у свет да грешнике спасеш од којих сам први ја,.....
Nazad na vrh Ići dole
http://cuvajveronauku.serbianforum.info
 

Рат за косметско рудно благо

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Е М А Н У И Л ФОРУМ :: Закључани форуми :: Корпа-